Gotovo da nema osobe koja se, zbog visokih cena kvadrata i sve skupljih kredita poslednjih meseci, ne zapita ko i dalje kupuje nekretnine po Srbiji. Iako podaci RGZ za drugi kvartal pokazuju blagi pad tražnje, tržište nekretnina je i dalje daleko iznad nivoa pre pandemije. Njegova vrednost od 1,7 milijardi evra je čak 70 odsto veća u odnosu na 2019. godinu.
Ko kupuje nekretnine?
Procenitelj Milić Đoković za 4zida kaže da se profil prosečnog kupca stana razlikuje po tome da li on nekretninu kupuje da bi u njoj živeo ili kao investiciju. Oni koji traže stan za lične potrebe, su uglavnom bračni par sa jednim detetom i prosekom godina između 30 i 40. Odlučuju se za nekretninu u novogradnji od oko 50 do 60 kvadrata i za nju podižu kredit. U 70 % slučajeva jedno od njih je zaposleno u državnoj službi, a drugo radi kod privatnika ili ima svoj biznis.
Gotovinom plaćaju uglavnom stariji koji su prodali svoj veći stan da bi kupili dva manja, od kojih je jedan namenjen mladim članovima porodice ili oni koji žele ušteđevinu i višak novca da investiraju u nekretnine.
„Na kredit kupuju mladi, najkasnije sa 45 godina, jer banke kasnije teže ili uopšte ne odobravaju pozamjicu. Kad ta mlada osoba, odnosno mladi bračni par kupi nekretninu na kredit, njegovi prodavci uglavnom kupuju dalje za keš. Ti prodavci su onda keš kupci, ljudi srednje i starije dobi, od 40 do 80 godinina i više. Oko 60 odsto ili dve trećine mladih se odlučuje za prvu kupovinu stana u novogradnji, od investitora, dok se kod starijih beleži obrnuti trend – dve trećine se odlučuje za staru gradnju. Tu postoji sukob generacija i mišljenja šta je dobro. Stariji smatraju da je stara gradnja proverena, dok mlađi radije biraju nove stanove“ – kaže Đoković za 4zida.
Žene kao kupci u blagoj prednosti
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), površina prodatih novoizgrađenih stanova prošle godine bila je 57 kvadrata. Milić Đoković kaže da podaci pokazuju da su žene sada u blagoj prednosti, kada je u pitanju broj kupljenih stanova. To što su žene postale većinski kupci sa oko 55 u odnosu na 45 odsto koliko su zastupljeni muškarci, nema značajan uticaj. Stan je bračna tekovina, pa je manje važno ko ga od supružnika kupuje.
Svaki treći kupac iz Beograda
Kada je u pitanju poreklo kupaca, Đoković kaže da se ne može reći da je prosečan kupac Beograđanin, jer tek svaki treći kupac već živi u prestonici.
„Radili smo analize koje su pokazale da je nešto više od 10 odsto kupaca iz dijaspore.Iisto toliko ih dolazi iz država regiona poput BiH, Hrvatske i Crne Gore, a u sličnom procentu su ljudi sa KiM. Oko 30 odsto dolazi iz unutrašnjosti i oko 30 odsto iz Beograda. Sa oko 5 % su stranci, oni koji kupuju radi investicije, zbog profita i ne zanima ih da li će kupiti u Beogradu ili u Tirani. Oni gledaju gde im se najviše isplati“ – objašnjava Milić Đoković.
IT stručnjaci više nisu dominantni kupci
On napominje da nema pravila kada su u pitanju profesije. Dodaje da je bilo izraženo interesovanje IT stručnjaka, ali da je ono manje poslednjih nekoliko meseci od kada je i u ovom sektoru nastupila kriza.
„Ima ljudi iz malog biznisa, unose pare u nekretnine, time izbegavaju porez na dobit. Nekretnine su trajna vrednost i ljudi svih profila ulažu“ – kaže procenitelj.
Pada udeo kreditnih kupaca
On napominje da je kreditnim kupcima sve teže da „prelome“ i da podignu kredit. Prvo, jer su visoke cene kvadrata „nazidale“ i visinu učešća. Sada ni 20.000 evra nije dovoljno za učešće od 20 odsto. Zatim i zbog sve težih uslova zaduživanja i visokih kamata.
„Danas teško može da se kupi porodičan stan za 100.000 evra. Čak i taj iznos je teško dostižan većini porodica. Teško im je da pripreme učešće. Moraju imati primanja minimum 155.000 dinara, odnosno oko 1.400 evra da bi im banka odobrila pozajmicu“ – kaže Milić Đoković.