Zvanična grejna sezona počinje 15. oktobra i trajaće do 15. aprila naredne godine. Ove sezone, toplane u osam gradova najavile su povećanje cena grejanja, u nekim slučajevima čak do 30%. U Beogradu će cene grejanja porasti za 8,92%, što znači da će stan od 60 kvadrata imati mesečni trošak grejanja uvećan za oko 700 dinara.
Koliko traje grejni dan, kolike su propisane temeprature u stanovima, šta ako želite da se isključite sa gradske toplane – ovo su samo neka pitanja na koje ćemo se potruditi da vam damo odovore u tekstu.
Koliko traje grejni dan?
Prema informacijama iz Beogradskih elektrana, grejni dan traje od 6 do 22 časa, a nedeljom i praznicima (kao što su 11. novembar i 15. i 16. februar) od 7 do 22 časa.
Snabdevanje toplotnom energijom se ne prekida u noći između 31. decembra i 1. januara, između 6. i 7. januara i između 13. i 14. januara, osim u slučaju izuzetno povoljne spoljašnje temperature vazduha kojom se obezbeđuje održavanje propisanih temperatura.
Kolike su propisane temperature u stambenim objektima?
- Dnevni boravci, spavaće sobe, predsoblja, kuhinje: 20°C
- Toaleti (odvojeni): 15°C
- Kupatila (sa ili bez toaleta): 22°C
- Garaže: 5°C
Dozvoljeno odstupanje je +/- 1 stepen, dok se hodnici i stepeništa izvan stanova ne greju.
U poslovnim prostorijama, temperatura u kancelarijama treba da iznosi 20°C, dok su magacini grejani na 10°C.
Vrste grejanja u stambenim objektima
Postoji nekoliko vrsta grejanja koje vlasnici stanova mogu izabrati u zavisnosti od infrastrukture i troškova:
Centralno grejanje
Najčešći oblik grejanja u urbanim sredinama, centralno grejanje podrazumeva priključivanje na lokalne toplane, koje distribuiraju toplu vodu do stanova i poslovnih objekata putem radijatora. Cena ovog grejanja se određuje prema kvadraturi stana i često zavisi od regulacije toplana.
Kako se isključiti sa sistema daljinskog grejanja?
Ako vlasnik stana želi da se isključi sa sistema daljinskog grejanja, potrebno je da lično podnese zahtev toplani. Međutim, proces nije jednostavan, jer zahteva saglasnost stanara u zgradi i nadležnih institucija.
Potrebno je dostaviti sledeće dokumente:
- Izjavu o saglasnosti Skupštine / Saveta zgrade za isključenje stambenog objeta koju je potrebno da popuni i overi Upravnik stambene zajednice.
- Dokaz o vlasništvu nad nekretninom
- Fotokopiju lične karte
- Dokaz o izmirenom poslednjem računu ’Infostana“
Zahtev i izjavu možete ovde preuzeti a izgleda ovako:
U Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u Gradu Beogradu (Član 72) stoji da troškove isključenja kućnih grejnih instalacija tarifnog kupca određuje rešenjem komunalno preduzeće u skladu sa metodologijom za utvrđivanje troškova i aktom o troškovima iz člana 27. ove odluke.
Pre nego što se donese ovakva odluka, preporučuje se detaljna konsultacija sa stručnjacima iz oblasti grejanja.
Ukoliko se vlasnik stana u jednom trenutku predomisli i želi ponovo da se priključi na sistem centralnog grejanja, i to je moguće. Ponovo se podnosi zahtev toplani, a procedura je znatno brža.
Kome se obratiti za zamenu radijatora?
Zamena radijatora u stanu je odgovornost vlasnika, što znači da je ovaj posao potrebno organizovati i finansirati o sopstvenom trošku. Preporučljivo je angažovati profesionalne instalatere koji će obaviti zamenu u skladu sa tehničkim standardima, kako bi se izbegli problemi sa curenjem ili nepravilnim radom sistema grejanja.
Etažno grejanje
Etažno grejanje podrazumeva da stan ili kuća imaju sopstvenu kotlarnicu ili bojler, koji koristi gas, struju ili čvrsta goriva za zagrevanje vode koja cirkuliše kroz radijatore. Ovaj sistem omogućava veću kontrolu nad troškovima jer korisnici sami regulišu kada i koliko će grejati prostor.
Podno grejanje
Podno grejanje postaje sve popularnije zbog svoje energetske efikasnosti i udobnosti. Može biti instalirano u obliku vodenih cevi ili električnih kablova koji se postavljaju ispod podnih površina. Ovo grejanje ravnomerno zagreva prostor i često se koristi u kombinaciji sa etažnim sistemima grejanja.
Grejanje na struju
Mnogi vlasnici stanova biraju grejanje na struju, bilo kroz električne radijatore, termoakumulacione peći ili sisteme toplotnih pumpi. Iako grejanje na struju omogućava fleksibilnost i kontrolu, može biti skupo, posebno u zimskim mesecima kada je potrošnja energije najveća.
Grejanje na čvrsta goriva (drva, pelet)
Grejanje na drva ili pelet često se koristi u kućama ili vikendicama. Ovaj način grejanja može biti ekonomičan, ali zahteva skladištenje goriva i redovno održavanje peći.
Sa početkom grejne sezone i najavom poskupljenja u mnogim gradovima, važno je da vlasnici stanova i nekretnina budu informisani o dostupnim opcijama grejanja, kao i o pravilima koja važe za daljinsko grejanje.
Pravovremeno informisanje i održavanje sistema grejanja može pomoći da se izbegnu problemi tokom hladnih meseci, a građani mogu razmotriti alternativne opcije koje najbolje odgovaraju njihovim potrebama i budžetu. Ako planirate zamenu radijatora ili prelazak na drugi sistem grejanja, važno je obratiti se stručnjacima kako bi posao bio urađen pravilno i efikasno.