Izvor projekta: Superprostor
Stan male kvadrature u Novom Sadu projektovan je za dvoje ljudi kao jedinstveni prostor sa umetnutom spavaćom sobom. Prilikom izrade projekta prvi korak bio je uklanjanje svih pregradnih zidova i izmeštanje postojećih funkcionalnih celina, te formiranje potpuno otvorenog prostora koji je pružao mogućnosti za primenu kreativnih i neobičnih rešenja.
Spavaća soba kao glavni motiv
Glavni motiv u prostoru jeste spavaća soba koja je napravljena u vidu kabine nepravilnog oblika, povezane otvorima sa ostalim delovima stana, tako da je omogućeno cirkularno kretanje. Ova kabina, čiji zidovi sežu od poda do plafona, sadrži samo bračni krevet i izdignuta je na drvenu platformu. Dotok prirodne svetlosti i protok vazduha obezbeđen je nizom otvora: sadrži veliki kružni prozor koji gleda na kuhinju i terasu, sa dnevnom sobom povezana je velikim prolazom koji se zatvara pomeranjem teške plišane zavese, dok je sa druge strane kliznim vratima povezana sa garderoberom i kupatilom.
Umivaonik sa ogledalom nalazi se ispred kupatila i naslanja na pregradni zid kabine, koji je perforiran prozorom, što omogućava dotok svetlosti ali i vizuelno proširuje prostor.
Kuhinja okupana svetlošću
Kuhinja je izmeštena u odnosu na prvobitni plan i projektovana je tik uz terasu, sa kojom je povezana velikim prozorima. Veoma je kompaktna i uniformna – sadrži podne elemente u beloj boji koji obezbeđuju prostor za odlaganje stvari i skrivanje frižidera i drugih uređaja, te malo ostrvo koje funkcioniše kao radna površina ili prostor za jelo za dve osobe. Dve jarko žute otvorene police sa začinima posebno se ističu u ovom monohromnom ambijentu.
Duh japanske arhitekture u dnevnom boravku
Na kuhinju se nadovezuje dnevni boravak koji je takođe veoma osvetljen. Ideja je bila da se, po ugledu na dobre primere iz japanske arhitekture, svaki kvadrat prostora maksimalno funkcionalno iskoristi. Centralni deo prostora dnevne sobe ispunjen je pokretnim i modularnim komadima nameštaja koji omogućavaju brzu i laku transformaciju prostora prema potrebi, dok je uz zid napravljena dugačka i niska biblioteka, te zatvorene komode za odlaganje. Dnevni boravak je od ulaznog predsoblja odvojen velikim trokrilnim ormanom, koji je u potpunosti prekriven ogledalima, čime je postignuta veća osvetljenost i vizuelna prostranost. Trpezarijski sto je na razvlačenje, pokretan je i spreman da ugosti šestoro ljudi na večeri, ili da pak služi kao manji radni sto, a kada je sklopljen, inkorporiran je u komodu. Po istom principu je upotrebljena i modularna sofa, koja pored dnevne upotrebe može poslužiti za prenoćište za jednu osobu.
Svedenost i monohromnost koja dominira na elementima nameštaja, jednoobraznom podu od mikrocementa i belim zidovima oplemenjena je detaljima jarkih boja, poput galerije slika na zidu, dekorativnih jastuka, zavesa, tepiha i sobnog bilja.
Tamno zelena plišana zavesa, koja zajedno sa vidljivom drvenom platformom skrivaju spavaću sobu, podsećaju na pozorišnu binu i imaju scenski efekat, pa samim tim metaforično najbolje oslikavaju razigranost i transformativnu moć prostora ovog stana, u kome je scenografija podređena svakodnevnom životu.