Često možemo čuti da se u Srbiji, a posebno u većim gradovima i turističkim centrima, nikad više gradi. Ovo pokazuju i podaci – u martu su izdate dozvole za izgradnju 4.360 stanova, čija je prosečna površina 70 kvadrata .
Kada govorimo o građevinskim dozvolama, u martu su izdate 2.743 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 35,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od ukupnog broja, 76,2 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 23,8 odsto na ostale građevine.
Ako se posmatraju samo zgrade, 74,5 odsto dozvola izdato je za stambene, a 25,5 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove, a njihov udeo je 66,3 procenata.
Na osnovu dozvola izdatih na početku ove godine, za samo mesec dana, u Srbiji je prijavljena izgradnja 4.360 stanova, što ukazuje na ekspanziju izgradnje ove vrste nekretnina, s obzirom da je u Srbiji tokom cele 2020. godine izgrađeno ukupno 25.236 stanova. Podaci za prošlu godinu će biti objavljeni tek u avgustu, po završetku sprovođenja godišnjeg istraživanja o građevinskoj aktivnosti, ali je evidentno da je rast stanogradnje nastavljen i lane.
U proteklih deset godina, sve do 2019. godine, stanogradnja u Srbiji je bila u konstantnom padu, pa se broj novoizgrađenih stambenih jedinica na godišnjem nivou smanjivao od jedne do dve hiljade. Najmanje ih je izgrađeno 2015. godine, svega 10.306. Oporavak je nastupio 2017. godine, kada je izgrađeno 14.080 stanova, što je bilo gotovo 3.000 više nego godinu ranije. Statistika pokazuje i da su najbolje bile one godine u kojima je država subvencionisala stambene kredite.
Koja kvadratura se gradi, a koju kupci najviše traže?
Prema podacima RZS, prosečna površina stanova čija je izgradnja odobrena je oko 70,7 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 9,3 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 155,1 kvadrata, a 89,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 61,5 kvadratnih metara“, saopštili su iz RZS.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), su malo drugačiji, jer RGZ objavljuje statistiku na odnosu kupoprodajnih ugovora. Prema njihovim izveštajima, kupci najviše traže stanove od oko 58 kvadrata, a površina čak 86 odsto stanova koji su prodati je bila u rasponu od 25 do 80 kvadrata.
Jasmina Gavrilov Dražić kaže da na osnovu podataka sa portala 4zida.rs kaže da su najtraženiji stanovi u novogradnji prosečne kvadrature oko 50m2.
Gde će se najviše graditi?
Predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2022. iznosi 80,8 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova, dok preostali udeo predstavljaju popravke i dogradnja.
Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 40,9 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Sremska oblast sa 18 odsto, Južnobačka oblast sa 5,1 procenata, Moravička oblast sa 4,5 odsto, Raška oblast sa 3,8 odsto i Nišavska oblast sa 3,2 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,3 do 2,8 odsto.
U proteklih deset godina, stanogradnja je bila u konstantnom padu, pa se broj novoizgrađenih stambenih jedinica na godišnjem nivou smanjivao od jedne do dve hiljade. Oporavak je nastupio 2017. godine, kada je izgrađeno 14.080 stanova, što je bilo gotovo 3.000 više nego godinu ranije.