Ideja o rasterećenom ambijentu nesumnjivo zvuči privlačno: manje nereda, manje stvari za čišćenje, više prostora i ušteđenog novca. Međutim, upuštanje u tu avanturu može biti stresno: ne znate odakle da počnete, kako da napravite selekciju, sama pomisao na veliko spremanje čini da se osećate poraženo. Ipak, postoje načini kako da ceo proces učinite zanimljivim i istrajete u tome. Zato, ako ste intrigirani ovim konceptom, u nastavku čitajte kako da ga uspešno sprovedete u delo.
Znamo da su spiskovi dosadni, ali nemojte bežati od njih
Sačinite listu delova vašeg doma koji najviše iziskuju sređivanje. Kako ćete znati da ocenite koji su? Ima dosta tehnika koje pomažu u tome, a nama je najdraža ona o kojoj govori Mari Kondo, a u vezi je sa subjektivnim osećajem koji doživite kada se prihvatite nekog objekta. Dakle, kada priđete polici sa knjigama, ako umesto želje da se podsetite nekog naslova, vi osetite anksioznost od količine knjiga koje stoje bez ikakvog reda i logike, to je znak da treba da je preuredite i redukujete količinu. To može biti bilo koji kutak u stanu – ormarić sa lekovima, plakar u spavaćoj sobi, kredenac u kuhinji, koji će bukvalno prodisati i sa minimalnim promenama.
Postavite realne ciljeve
Ne očekujte od sebe da sredite ceo stan za jedan vikend. Niti je izvodljivo, niti je korisno, jer ćete nešto sigurno otaljati u želji da što pre završite. Nema veze ako vam deluje da vam treba previše vremena – mnogo je isplativije da se jednoj stavci temeljno posvetite, dok je ne završite u potpunosti. To će vam biti dobra motivacija za naredne zadatke, tako da ne započinjite više odjednom.
Stvari procenjujte objektivno, bez uplitanja emocija
Ovo je sigurno najteži zadatak – kako da se oprostite od tog servisa kojeg ste dobili na poklon ili tog seta jastuka koje ste ulovili na akcijskoj ceni? Ključno pitanje koje sebi treba da postavite jeste da li ću to ikada koristiti i da budete iskreni u odgovoru. Stvari su samo stvari, i ne treba da se osećate kao da izdajete sebe ili darodavca ukoliko ne možete da im nađete namenu. Ukoliko nešto čuvate po princpu „možda nekad zatreba“, a da se ni ne sećate kad ste ga poslednji put koristili, to je znak da treba da napusti vaš dom.
Šta sa onim predmetima koja su u dobrom stanju?
Saglasni smo da očuvane stvari ne treba bacati, tako da uvek mogu da nađu novog vlasnika. Možete da ih oglasite na neki sajt za prodaju, da ih poklonite ili čak da ih ostavite upakovane pored kontejnera. Garderobu možete dati u Crveni krst, ili ponuditi za otkup prodavnicama polovne robe. Polovni nameštaj je kategorija koja se najbolje kotira na oglasima, tako da ako imate neki komad koji „skuplja prašinu“ imate prilike i da nešto zaradite. Jedan od zanimljivijih saveta kad je u pitanju declutter-ovanje je da svaki dan poklonite nešto. Ma koliko vam se činilo beznačajno, nekoga ćete usrećiti, a vaša gomila će se polako smanjivati.
Otkud inspiracija?
Filozofija koja je najviše uticala na ovaj koncept jeste minimalizam. Poslednjih nekoliko godina došlo je do prave ekspanzije minimalizma kao uzora za uređenje doma. Ova dva su usko povezana, mada ih ne treba izjednačavati. Minimalizam ne treba posmatrati kao restrikcije, već isključivo kao put do boljeg kvaliteta života. Poenta nije u tome da više nikad ne kupite sebi komad nečega, već da to radite racionalnije i promišljenije, kao i da ne pridajete preveliki značaj stvarima. Minimalizam posmatrajte kao sredstvo, koje će fokus sa suvišnog prebaciti na suštinsko i koje će vam pomoći da pravite bolje izbore u svemu, pa i u uređenju svog doma.