Празни локали са натписом „издаје се“ нису никаква новина последњих година у готово свим градовима у Србији. Укључујући и атрактивне локације великих градских центара, попут Београда, Новог Сада или Ниша. Пандемија, економска криза и ратни сукоб у Украјини јесу изазвали ценовну експлозију на тржишту некретнина у нашој земљи. Међутим истовремено су утицали и на гашење малих радњи. Тиме и на већу понуду на тржишту закупа пословног простора, нарочито оног који се налази изван шопинг молова или ритејл паркова.
Опада интересовање
Бранко Шајкунић, власник агенције БГ посредник, каже за 4зида да последњих неколико година значајно опада интересовање за закуп пословног простора и локала у градским центрима. Разлога има неколико:
„Приметно је да банке смањују број филијала и прелазе све више на онлајн банкарство. Познато је да су оне биле и чести и најатрактивнији закупци. Такође, пандемија је осетно повећала онлајн трговину. Када се на то надовеже економска криза, инфлација и атрактивност шопинг молова, логично је што локали губе на значају. У последње време се сем кладионица, апотека и евентуално пекара готово ништа и не отвара у градским центрима. Са друге стране, ако немате локал у шопинг молу, као да вас и нема на тржишту. Купци су навикли да тамо обављају куповину. Једноставније им је, све је на једном месту, имају обезбеђен паркинг и слично“, објашњава наш саговорник.
Он додаје да се цене закупа канцеларија у пословним центрима крећу од 15 до 25 евра по квадрату. То најчешће зависи од локације или атрактивности самог пословног простора. Примера ради, у београдској улици Кнез Михаилова још увек влада велико интересовање за пословним простором. Са друге стане приметно да се такозвана црвена зона, тојест опсег најтраженијих локација, прилично сузио.
„Чим се мало одмакнете од само центра Београда, све је више празних локала. Некада је Булевар био изузетно атрактиван, све до Цветкове пијаце, данас је то једва до Вуковог споменика. Да не говорим о Цвијићевој улици, односно улицама које се не налазе у самом центру града. Слично је и у другим градовима у Србији. Једноставно, ни закуп ни куповина локала у другој или трећој зони више нису интересантне“ , каже Бранко Шајкунић.
Највећа понуда у Београду
На нашем сајту тренутно је више од 4.500 активних огласа за издавање пословног простора, од чега се готово половина односи на оне у Београду (2.120), а следе Ниш (799) и Нови Сад (701). Што се Београда тиче, највећа понуда пословног простора је у општинама Земун, Нови Београд, Врачар и Стари град. На цену најма пословног простора пре свега утиче квадратура, локација, поготово када су у питању локали погодни за продавнице и угоститељске објекте, док је код канцеларијског простора, осим локације, на цени његова атрактивност, доступност паркинга, али и други садржаји доступни у самој згради или њеној близини.
Башта и излог од великог значаја
За угоститељске објекте је од великог значаја и да ли пословни простор има башту или паркинг, док је код локала интересовање за оне који имају адекватан излог далеко већи. Највишу цену имају локали које се налазе на најатрактивнијим локацијама у центру, па се на нашем сајту нуди локал од 55 квадрата у Улици Ђуре Јакшића, неколико корака од Кнез Михаилове по цени месечног најма од 2.500 евра и то за адвокатску канцеларију, банку, стоматолошку ординацију или сличну намену, док је цена закупа локала од око 80 квадрата у Дечанској улици 3.000 евра.
Станови као канцеларијски простор
Са друге стране, анализе тржишта показују да у Србији, у којој је током 2022. изграђено око 120.000 квадрата пословног простора, потражња за адекватним канцеларијским простором и даље надилази понуду, а влада потражња и за халама и производним погонима.
„Често закуподавци станове издају као канцеларијски простор, али није сваки стан погодан за канцеларију. Такође, некада је био тренд да се станови у приземљу адаптирају како би се издали као пословни простор, док у последње време тржиште фунционише тако да ће се пословни простор претварати у стамбени“, каже наш саговорник из агенције БГ посредник.
Пресек тренутних огласа на сајту 4зида показује да су цене закупа станова у највећим градовима, попут Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша порасле у односу на исти овај период прошле године. Тако су просечне цене издавања гарсоњере у Београду порасле са 230 на 300 евра, док се једнособан стан уместо за 300 сада издаје за 400 евра.