Gromobrani su i dalje najefikasniji način za zaštitu od groma. Glavna funkcija gromobranske instalacije je da predvidi pouzdanu zaštitu ljudi, životinja i objekata od njegovog razarajućeg dejstva. Iako se potpuna zaštita ne može garantovati, stručna izrada garantuje veću efikasnost. Ukoliko je gromobranska instalacija dobro izvedena, struja će biti sprovedena do zemlje i na taj način se sprečava oštećenje električnih instalacija, uređaja ili požar.
Tokom šezdesetih godina prošlog veka, na teritoriji naše zemlje su se postavljali radioaktivni gromobrani, jer se smatralo da pružaju bolju zaštitu od onih bez radioaktivnog izvora. Kao zamena za njih, predviđeni su uređaji za rano startovanje. Njegova karakteristika je da mogu da štite više objekata odjednom, kao i prostor oko sebe, a najveća pogodnost je što su elektronski, odnosno rade bez napajanja. Budući da su ekološki, ne zagađuju životnu sredinu i mogu se postaviti na isto mesto gde je bio nekadašnji gromobran. Svaka javna ustanova, poslovni centar i stambene zgrade više od 30 metara bi trebalo da budu zaštićene.
Zakonski rok za uklanjanje radioaktivnih gromobrana je istekao 2014. godine, a u Srbiji ih još uvek ima oko 600. Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja je sprovodila akciju njihovog uklanjanja, ali njen nastavak koči nedostatak sredstava, pa je pribegnuto prikupljanju donacija. Cena uklanjanja, sladištenja i postavljanja novog gromobrana je između 2500 i 3000 evra. Proceduru za njihovo demontiranje mogu inicirati samo vlasnici objekata na kojima se isti nalaze, ali je problem što je većina na zgradama preduzeća koja su ugašena ili u stečaju – samo u Kikindi ih ima četrdesetak. Ukupno tri ustanove imaju dozvolu za njihovu deinstalaciju, dve su u institutu „Vinča“, a treća je privatna.
Kolika je realna opasnost?
Stručnjaci tvrde da gromobran nije opasan sve dok je ispravan; rizik nastaje onda kada se ošteti ili padne, jer postoji mogućnost emitovanja zračenja. Najveću pretnju bi predstavljao ukoliko bi osoba duži vremenski period bila izložena direktnom zračenju, što nije zabeleženo u praksi. Ono što posebno treba istaći je da neobučena lica nipošto ne smeju sama da pokušavaju deinstalaciju, jer može doći do opasnosti po zdravlje ljudi ukoliko se ovaj materijal nepropisno skladišti, a vodi se kao radioaktivni otpad. Za prouzrokovanje kontaminacije lica, radne ili životne sredine, kao i za sakupljanje ili nepropisno skladištenje radioaktivnog otpada, predviđena je novčana kazna u iznosu od milion i po do tri miliona dinara.