Razvod braka je jedan od najstresnijih događaja u životu. Kad se tome doda tema podele nekretnine, situacija postaje još teža. Bez obzira na to koliko je brak bio dug i koliko uspomena veže za zajednički dom, odluka o tome ko će ostati, a ko će otići, može biti emocionalno i pravno izazovna.
Kako bismo vam pružili korisne pravne ali i psihološke savete za ovu životnu situaciju, razgovarali smo sa advokatom Krunić Branetom i psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković koje su saradnice portala Velike priče i autorke podkasta „Kako da izgradite dobar život“ .
Šta kaže zakon?
Advokat Brane Krunić ističe da imovina supružnika može da se deli za vreme trajanja braka ili za vreme razvoda. U tim okolnostima, postavlja se pitanje statusa imovine, da li je ona zajednička ili posebna i kako se uopšte deli.
Posebna imovina predstavlja imovinu koja se izuzima iz procesa bilo kakve deobe. Ona pripada isključivo supružniku koji ju je stekao.
Zajednička imovina predstavlja imovinu koju su supružnici stekli zajedničkim radom u toku trajanja braka.
U praksi, dokazivanje koji je supružnik šta stekao I na koji način zaista može da predstavlja problem. Najpre se mora utvrditi koja imovina predstavlja posebnu imovinu – kako bi se ona mogla izuzeti iz podele. Potom se treba utvrditi i veličina udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.
Šta je posebna imovina?
Član 168. Porodičnog zakona RS propisuje šta čini posebnu imovinu, a mi ćemo vam pojednostaviti shvatanje istog:
- Imovina stečena bilo kojim pravnim poslom pre zaključenja braka
- Imovina stečena besteretnim sticanjem za vreme trajanja braka
- Prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada bračnih drugova (npr. dividende ako je neki od supružnika vlasnik privrednog društva)
- Pokretne stvari za ličnu upotrebu jednog bračnog druga koje nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim takvim stvarima drugog bračnog druga (npr. mobilni telefon)
Ukazujemo da se u praksi može naići i na specifične životne okolnosti, pa ističemo da posebnu imovinu čine i:
- Pokretne stvari koje su nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zaključenja braka a isplata kreditnih obaveza je započeta ili nastavljena tokom trajanja braka
- Novčana sredstva dobijena na osnovu naknade štete
- Imovinske obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre zaključenja braka (npr. kredit)
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Ako je tokom trajanja braka došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.
Ako je tokom braka došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Objašnjenje na konkretnom primeru
Ako je jedan bračni drug svojim novcem kupio tuš kabinu u kupatilu nekretnine drugog bračnog druga, u slučaju spora, imaće pravo za novčano potraživanje koje je uložio za tuš kabinu. Međutim, ako mu svojim novcem nadogradio ceo sprat kuće i izvršio značajno povećanje vrednosti te nekretnine, imaće pravo na utvrđivanje svog prava vlasništva/svojine na dograđenom spratu.
Šta spada u zajedničku imovinu?
Član 171. Porodičnog zakona RS utvrđuje šta čini zajedničku imovinu. U zajedničku imovinu spada:
- Imovina stečena radom tokom trajanja braka
- Prihodi od zajedničke imovine (npr. izdavanje stana koji su supružnici zajednički kupili)
- Prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada (naznačili smo gornjim primerom nadogradnju sprata na kući drugog supružnika)
- Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu
- Druga primanja bračnih drugova (npr. naknada štete za stvar u sastavu zajedničke imovine, stipendije, prava intelektualne svojine)
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika.
Deoba imovine – sporazumna ili sudska
Deobu zajedničke imovine su legitimisani da traže supružnici. Deoba može biti sporazumna ili sudska, a ona se može izvršiti, kako smo na samom početku ovog teksta već ukazali, za vreme braka ili posle razvoda braka. Ako postoji saglasnost supružnika o njihovoj pojedinačnoj visini u obimu udela, onda se deoba vrši u vanparničnom postupku. U slučaju nedostatka iste, u parničnom postupku.
Sporazumna deoba – koji su koraci?
Ako supružnici žele svoj neopredeljeni udeo u zajedničkoj imovini da opredele i naprave suvlasničku zajednicu (sa tačno utvrđenim suvlasništvom npr. svako po ½ ili 2/3 i 1/3) mogu sačiniti sporazum o deobi. Taj sporazum treba da overe kod notara u formi solmenizovane isprave. Takav sporazum se nakon deobe dostavlja nadležnom Katastru kada se sprovodi upis vlasništva spram deobe.
Sporazumom o deobi zajedničke imovine može se odrediti i da zajednička imovina postane posebna imovina nekog od supružnika.
Ukoliko supružnici ne mogu da se dogovore oko fizičke podele stvari (npr. podele parcele zemljišta ili nekog objekta), deobu zajedničke imovine moraju izvršiti u vanparničnom postupku pred sudom.
Šta kada nema dogovora oko veličine udela u zajedničkoj imovini?
Međutim, kada supružnici ne mogu da se dogovore oko veličine udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini mora se podneti tužba za deobu zajedničke imovine. Kada sud određuje koliki je čiji udeo u stvarima, određuje udeo u istoj srazmeri za sve stvari i prava koja čine zajedničku imovinu.
Osnovna pretpostavka prilikom deobe je jednakost udela supružnika. Međutim, ona se može oboriti ukoliko se dokaže veći udeo u sticanju imovine od strane jednog supružnika. Činioci koji se uzimaju u obzir prilikom deobe su: visina prihoda, stepen međusobne pomoći, staranje o deci kao i sl.
Da li se pokloni vraćaju?
U praksi se među supružnicima često čine i određeni pokloni veće vrednosti. Uslovi za povraćaj poklona su da su oni nesrazmerne vrednosti u odnosu na zajedničku imovinu. Takođe i da su učinjeni međusobno između supružnika tokom trajanja zajedničkog života u braku.
Međutim, odredbe zakona propisuju da se određeni pokloni neće vratiti ukoliko bi povraćaj predstavljao očiglednu nepravdu za poklonoprimca. To mogu biti npr. poklon od rodbine, poklon iz predbračnog zabavljanja…
Čist račun duga ljubav – predbračni ugovor
Postoji mogućnost i sačinjavanja bračnih ili predbračnih ugovora. Njima se mogu ugovoriti imovinski odnosi u vezi sa zajedničkom imovinom na drugačiji način od zakonskog. Bračnim ili predbračnim ugovorima supružnici ugovaraju buduću podelu imovine na način kako žele u momentu sačinjavanja ugovora.
Ugovori ovakve vrste moraju biti overeni u formi solmnizovane isprave kod javnog beležnika. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine. O tome stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Postupak upisa zajedničke svojine u katastar
Moramo ukazati i na odredbe člana 7. stav 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastukture. On propisuje da se zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja braka upisuje u katastar na celoj nepokretnosti ili na suvlasničkom udelu u nepokretnosti, u slučaju postojanja braka u momentu nastanka isprave za upis. Na osnovu podatka o toj činjenici unetog u ispravu koju obveznik dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.
Ako se upis vrši po dostavi koju je izvršio javni beležnik, ta imovina neće biti upisana kao zajednička svojina i na drugog supružnika samo ako u ispravi za upis nema podataka o postojanju braka i supružniku. Ili ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika. Ili ako supružnici ispravom na osnovu koje se vrši upis stiču susvojinu, sa određenim udelima.
Ako je nepokretna imovina već upisana u katastar samo na jednog od supružnika, zajednička svojina će se naknadno upisati u katastar. To se vrši na osnovu izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj svojini.
Emocionalni aspekat – kako sa životom koji je podeljen na pola?
Svakako da je prvi korak u procesu razvoda emotivno suočavanje sa činjenicom kako sa životom koji je podeljen na pola.
Psihoterapeutkinja Iva Branković ističe u podkastu „Šta posle razvoda?“ da razvod predstavlja jedan prekid u životnom kontinumu. Taj prekid nije samo prekid partnerskog odnosa nego i prekid ideje o nama šta smo očekivali od budućnosti. Moramo sve u svom životu da posložimo na drugačiji način nakon što se tako nešto desi.
Mia Popić, takođe psihoteterapeutkinja, kaže da većina ljudi teži da razvod bude sporazumni. Zapravo niko ne očekuje da će da se razvede. Sporazumni razvodi se uglavnom dešavaju onda kada su obe osobe svesne da se brak kvari i kada nisu toliko zavađeni da mogu da imaju na umu prioritet koji često zaborave a to su deca ako imaju decu.
Takođe navodi kao primer da u nekim zemljama postoji neka vrsta pravila da od trenutka kada se ljudi rastave, nekih 6 meseci, zapravo treba da prođe do toga da se uđe u sudsku proceduru oko razvoda. To nije da bi se ljudi mirili, nego da bi se strasti stišale.
Dakle, razumevanje pravnih aspekata i pružanje sebi emocionalne podrške ključni su koraci ka izgradnji novog, srećnijeg života.