Zaposleni u IT sektoru, menadžeri, računovođe, građevinski inženjeri, ali i zanatlije gotovo svih profila – od stolara i tesara, do vodoinstalatera, električara i bravara su među građanima Srbije koji sebi danas mogu da priušte kupovinu autombila, ali i stana, jer u proseku zarađuju više od 1.000 evra.
Za stan od 40 kvadrata u Beogradu je u proseku potrebno oko 106.000 evra, a onima koji uzimaju kredit od banke potrebno je i učešće od oko 21.000 evra. Takvu pozajmicu, prema kalkulatoru kreditne sposobnosti 4zida mogu da dobiju samo bankarski klijenti koji zarađuju više od 800 evra mesečno, i to pod uslovom da nemaju dozvoljeni minus, druge kredite ili kreditnu karticu.
Posle stana, automobil je najčešće druga najskuplja stavka u kućnom budžetu, a u isto vreme i neophodna većini porodica. I dok je za nov automobil potrebno izdvojiti najmanje 13.000 evra, prosečna cena za korišćena vozila na portalu Polovni automobili u avgustu za automobile starosti od 11 do 15 iznosila je oko 7.600 evra.
Trenutno prosečno oglašena cena stanova na 4zida za Beograd je 2.640 evra i od početka godine beleži blagi rast. Cene se kreću u rasponu od 1.500 evra do više od 3.500 evra koliko iznosi kvadrat na pojedinim lokacijama u centralnim beogradskim opštinama i Savskom Vencu.
“Ljudi sa primanjima od 1.000 evra stan od 40 kvadrata obično pretražuju u delovima grada kao što su Zemun, Borča, Miljakovac, Karaburma, Mirijevo, gde se cene kreću između 1.500 i 2.000 evra po kvadratu. Interesovanje za ove lokacije i ne čudi s obzirom da su cene kvadrata u ovim naseljima ipak i dalje daleko ispod onih u centralnim gradskim opštinama, tako da su ipak pristupačne širem krugu potencijalnih kupaca”, kaže Aleksandra Mihajlović PR 4zida.
IT stručnjaci i zanatlije najbrže do krova nad glavom
Miloš Turinski, PR Infostuda kaže da u Srbiji, poslovi sa platama preko 1.000 evra pokrivaju raznolike oblasti, pri čemu IT sektor dominira sa pozicijama kao što su software developer, IT project manager i frontend developer, koje često prelaze prag od 1.500 evra mesečno.
„Ove pozicije su ključne u tehnološkim kompanijama koje posluju globalno, a zarade su proporcionalne visokoj potražnji i deficitarnim kadrovima. Sličan trend primećuje se i u menadžmentu, gde menadžeri prodaje, menadžeri za digitalni marketing i projekt menadžeri ostvaruju značajne zarade, pogotovo u većim ili internacionalnim kompanijama“, navodi Turinski.
On napominje da podaci Infostuda pokazuju da zanati beleže konstantan rast potražnje i konkurentne zarade. Električari, stolari, tesari, bravari i vodoinstalateri, koji rade na većim građevinskim projektima, često dostižu zarade veće od 1.000 evra mesečno.
„Ovo je naročito izraženo u urbanim sredinama, gde se stalno povećava potražnja za kvalifikovanim zanatlijama, čime zanatski sektor postaje izuzetno atraktivan. Takođe, ugostiteljski sektor nudi prilike za šefove kuhinje, kuvare i konobare, koji mogu ostvariti visoke zarade u vrhunskim restoranima i hotelima. Stabilne pozicije u finansijama i administraciji, poput računovođa, knjigovođa i šefova računovodstva, takođe nude konkurentne plate koje mogu prelaziti 1.000 evra mesečno. Ove profesije, zajedno sa građevinskim inženjerima i tehničarima, čine stub kreditne sposobnosti zbog svoje dugoročne sigurnosti i stabilnih prihoda, što ih čini atraktivnim za one koji traže stabilne karijere i sigurnost na tržištu rada“, objašnjava Miloš Turinski.
Koje polovne automobile kupci najviše traže i koliko ih plaćaju?
Građanima koji su zaposleni u sektorima kao što su IT, građevinarstvo, ugostiteljstvo ili finansije, lakše je i da uštede novac za kupovinu automobila. Petar Veličković, PR portala „Polovni automobili“ kaže da uprkos činjenici da je prodaja novih vozila u blagom porastu, naši kupci su tradicionalno okrenuti tržištu polovnjaka. To dokazuje i podatak da se svake godine u našu zemlju uveze više od 130.000 polovnih automobila, a da su najprodavanija vozila proizvedena od 2007. pa do 2012. godine.
„Konkretno, u prvoj polovini ove godine preko 65 odsto svih prodatih polovnih vozila iz uvoza čine automobili stariji od 10 godina. Sajt Polovni automobili analizirao je podatke o prosečnim cenama polovnjaka oglašenih na portalu, upravo iz kategorije najprodavanijih, dakle starosti od 11 do 15 godina, a zanimljivo je da je prosečna cena u avgustu ove godine za ova korišćena vozila iznosila 7.591 evro, što je za 240 evra manje u odnosu na januar. Ovo je svakako važna promena u trendu, jer su prosečne cene oglašenih polovnjaka prethodnih nekoliko godina bile gotovo u konstantnom porastu“, navodi Petar Veličković.
Ipak, prosečne cene polovnjaka starosti od 11 do 15 godine i dalje su daleko veće u ovoj u odnosu na prošlu godinu, jer je u avgustu prošle godine prosečna cena polovnih vozila oglašenih na sajtu bila 6.832 evra, što je za gotovo 760 evra manje.
„Kupcima polovnjaka, prema podacima sajta Polovni automobili najinteresantnija su tri modela Audija – A4 i A6 i A3 i to modeli svih generacija. Veliki broj pregleda imaju i Škodina Oktavija, BMW 520 i naravno modeli nemačkog giganta Folksvagena, kaže Petar Veličković.
Dakle, većina građana teško može da priušti da u istoj godini kupe stan od 40 kvadrata i automobil, ali ima sve više zaposlenih u Srbiji čije su zarade daleko iznad 1.000 evra, koji to sebi ipak mogu da omoguće.