Procenitelji nekretnina su obučena lica koja daju stručno mišljenje o vrednosti neke nekretnine. Prema Zakonu o licenciranim proceniteljima vrednosti nepokretnosti, procenu vrednosti nepokretnosti može da vrši jedino licencirani procenitelj nepokretnosti. Mišljenje procenitelja o vrednosti neke nekretnine treba da bude objektivno, uključujući sve faktore relaventne za tu nekretninu, ali i nepristrasno u odnosu na one koju tu nekretninu poseduju ili one koji za pomenutu nekretninu pokazuju neku vrstu interesa.
Procena vrednosti nekretnina se može raditi iz više razloge (npr. izrada finansijskih izveštaja, stečajni ili izvršni postupci, poreske svrhe, dugoročno upravljanje nekom nekretninom, ulaganje u nju, pozajmljivanje novca na osnovu obezbeđenja pozajmice nekretninom itd). Ipak, procena nepokretnosti se najčešće radi u slučaju kada je neka nekretnina predmet kupoprodaje, a obavezna je u situacijama uzimanja stambenog kredita.
Predmet procene mogu biti različite vrste nepokretnosti: stan, kuća, poslovni prostor, poslovne zgrade, industrijski objekti, objekti posebne namene (tržni centri, hoteli, restorani), kao i razne vrste zamljišta (poljoprivredno, građevinsko i dr).
Kako procenitelj vrši procenu?
Kada klijent angažuje procenitelja, potrebno je da mu jasno predstavi razlog i potrebu za procenom nekretnine, kao i da pribavi prateću dokumentaciju, pre svega izvod iz lista nepokretnosti. Nakon provere dokumentacije, procenitelj izlazi na teren i pregleda nepokretnost i fotografiše je. Fotografije, kao i načinjeni zapisi biće deo Izveštaja o proceni koji procenitelj pravi po završetku postupka.
Koje metode koristi procenitelj?
U stručnoj literaturi se može naići na nekoliko pristupa, ali se praksi koriste tri poznate metode procene vrednosti nekretnine: komparativni ili uporedni pristup, prinosni pristup i troškovni pristup.
Komparativni pristup ili uporedna metoda – procena vrednosti se vrši poređenjem nepokretnosti sa istim ili sličnim nepokretnostima. Da bi se koristio ovaj pristup potrebno je dobro praćenje tržišta, ali i pregled dostupnih informacija o različitim transakcijama nad nepokretnošću, odnosno analiza ranije postignutih kuporodajnih cena sličnih nepokretnosti. Ovu metodu je dobro koristiti u slučajevima gde postoji dovoljan broj uporedivih transakcija na tržištu, kako bi uporedna metoda bila što validnija.
Prinosni pristup – procena nepokretnosti na osnovu koje se pretpostavlja da će nepokretnost donositi vlasniku određen prihod. Na ovaj način tržišna vrednost se određuje kapitalizacijom neto prihoda koji će nastati korišćenjem nepokretnosti tokom njenog ekonomskog veka, a nakon datuma procene. Ovaj metod se najčešće koristi u slučajevima kupoprodaje komercijalnih nepokretnosti .
Troškovni pristup – ova metoda podrazumeva procenu pre svega specijalizovanih nepokretnosti koje se retko ili gotovo nikada ne prodaju na trižtu osim kroz prodaju privrednih subjekata, te je iz tog razloga i nemoguće porediti te neporektnosti sa postignutim cenama sličnih nepokretnosti na tržištu. Ova metoda se često koristi i kod projekcije neke investicije (npr. kod procene koliko bi koštala izgradnja neke nekretnine), kao i kod pisanja studije izvodljivosti.
Iako su procenitelji nepokretnosti relativno novo zanimanje na našem tržištu, nikako ne treba zanemariti njihovu važnost, i to ne samo u situacijama gde je njihova procena obavezna.
Sajt 4zida.rs na svojoj Stranici procene vrednosti nekretnine daje okvirnu procenu cene izražene u rasponu. Za tačnu procenu cene nekretnine potrebno je angažovati licenciranog procenitelja.