Najpoznatija ‘’pametna’’ zgrada u Beogradu je u Balkanskoj ulici broj 2, na Terazijskoj terasi, tj. zdanje od 24.000 kvadrata, koje se kaskadno spušta od hotela „Moskva“ do Ulice kraljice Natalije.
Pametne zgrade su objekti kod kojih se u izgradnji koriste materijali i sistemi koji će doprineti što manjoj potrošnji energije i što jednostavnijem rukovanju svim sadržajima. Zgrada je pametna jer se prilagođava trenutnoj aktivnosti, raspoloženju, navikama i životnom stilu svakog ukućana, a pritom ostvaruje energetske uštede.
U izgradnji se posebno vodi računa o kvalitetno projektovanim i ugrađenim materijalima, termoizolaciji objekta koji su osnova racionalnog korišćenja sistema hlađenja i grejanja.
Na uštedu bitno utiče i integracija svih sistema koja se postiže BMS-om (Bulidnig Menagment System). Takvi sistemi omogućuju da integrišete:
- rasvetu
- elektropotrošače
- termodinamiku
- kontrolu pristupa i prisustva u prostorijama
- bezbednosne sisteme
- tende, žaluzine, roletne….
Pogledaj: NOVOGRADNJA na 4zida.rs
Ali sve gore navedeno ne objašnjava običnom građaninu koji nije arhitekta ili inženjer šta su pametne zgrade. Pametna zgrada znači da je sve automatizovano. Banalna stvar, automatizuje se da onog trenutka kada se otvori prozor, klima prestane da radi, onog trenutka kada je tolika temperatura, klima počinje da hladi, ako je previsok pritisak, otvaraju se neka vrata, uključuje ventilacija i sl. Za industrijske i komercijalne sisteme tu su silne uštede. Početak optimizacije je bio kada su hoteli krenuli sa karticama koje ubacujete čim uđete u sobu da bi imali struju, odnosno da bi vam radilo svetlo, tv i sl. To nisu pametni sistemi, to je samo početak optimizacije. U ‘’pametnim ‘’ zgradama se vodi računa o najsitnijim detaljima, da svetlo nije prejako, da sijalice ne greju. Ljudi misle pogrešno, da ako pritisneš taster i otvori se prozor, da je to ‘’pametna’’ zgrada. Ako je nešto motorizovano, ne znači da je pametno. Ako je automatizovano onda jeste. Kod projektovanja ‘’pametnih’’ zgrada morate da imate vod koji nosi internaciju i vod koji vraća internaciju. Kao što mozak funckioniše. Kao kad bi opekli prst na vruću vodu. Stiže vam impuls od prsta do mozga da je prevruće, mozak šalje impuls nazad prstu i vi prst sklanjate. Tako funkcionišu ‘’pametne’’ zgrade.
Zašto ih je kod nas malo? Zato što su isplative dugoročno i u velikim sistemima i za njih su zainteresovani platežno moćniji kupci. Za vlasnike velikih stanova ili kuća cene se kreću od pet do sedam hiljada evra za kompleksnije sisteme, dok oni koji imaju kućne bazene moraju da računaju na trošak automatike od par desetina hiljada evra.