Sve više stranaca se odlučuje za kupovinu nepokretnosti u Srbiji i to prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu. Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je udeo stranih državljana za godinu dana skoro udvostručen. Od ukupnog broja kupaca, udeo onih koji imaju prebivalište van Srbije se prošle godine povećao na 4,81 odsto, u odnosu na 2022. godinu kada je bio 2,93 odsto. U poslednje vreme, najveći broj stranih kupaca dolazi iz Ruske Federacije.
Većinu kupaca na tržištu i dalje čine građani Srbije. Međutim dinamika ponude i tražnje je pod značajnim uticajem kupaca iz inostranstva. Oni prvenstveno kupuju stanove na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu i Novom Beogradu.
„Državljani Rusije su se poslednjih godina pojavili prvenstveno kao zakupci stanova i poslovnih prostora. Sada se sve češće odlučuju za kupovinu. Osnivaju i veliki broj firmi koje se dalje javljaju u ulozi kupaca nekretnina. Među kupcima ima i Ukrajinaca, dok iz Evropske unije najveći broj dolazi iz Francuske i Nemačke. Ima i državljana Amerike, Kanade i Australije, dok ih je iz zemalja u okruženju najviše iz Severne Makedonije. Naravno, ima i dosta naših državljana koji žive i rade u inostranstvu i koji kupuju nekretnine na domaćem tržištu kao vid sigurnog investiranja“, kaže Nela Pešić iz agencije „Raičević nekretnine“ za 4zida.
Šta traže državljani Severne Makedonije, a šta Rusi i Mađari?
Najveće interesovanje je za kupovinu stanova i to luksuzne novogradnje u Beogradu kod kupaca koji dolaze iz zemalja sa većim životnim standardom. Za stanove u starogradnji na perifernim lokacijama Beograda zainteresovani su kupci sa manjim budžetom.
„Ređe se kupuju kuće i poslovni prostori. Kada je u pitanju građevinsko zemljište, beležimo rast interesovanja. To je prvenstveno kod stranih kompanija koje traže nove lokacije za gradnju velikih stambenih kompleksa. Državljani Rusije imaju veoma različite standarde. Interesovanja im variraju od perifernih gradskih lokacija i malih stanova, sve do modernih, luksuznih i prostranih stanova na centralnim i najskupljim lokacijama u Beogradu“, navodi Nela Pešić.
Sagovornica 4zida napominje da Ruse i Ukrajince zanimaju i kuće van Beograda, u naseljima koja su okvirno do sat vremena udaljena od grada. Dodaje da stranci najviše traže stanove, ali da su izuzetak državljani Severne Makedonije koji kupuju kuće sa ciljem daljeg zidanja. Primetno je, kaže, da na domaće tržište ulaze i Mađari koji su prvenstveno zainteresovani za kupovinu građevinskih lokacija.
Najpopularniji luksuzni kompleksi
Gornji Dorćol, Beograd na vodi, kompleksi K-District i Novi Dorćol, Terazije, Vračar su lokacije koje su strancima najinteresantnije.
„Moderni kondominijumi, koji su sve popularniji širom sveta, i kod nas posebno privlače kupce iz inostranstva. Ovaj moderni koncept gradnje kombinuje privatnost i udobnost doma sa atraktivnim, zanimljivim i lako dostupnim sadržajima koji su na raspolaganju svim stanarima kompleksa.
Praktično, stanari kondominijuma na raspolaganju imaju uređeno unutrašnje dvorište, parkove, video nadzor i obezbeđenje, spa centre, bazene, teretane, kafiće, prodavnice i druge sadržaje koji su zatvorenog tipa i koji im omogućavaju da zadovolje sve svoje potrebe bez napuštanja kompleksa“, objašnjava Nela Pešić.
Pod kojim uslovima stranac može postati vlasnik nekretnine?
Advokat Brane Krunić za sajt 4zida kaže da su zaključeni bilateralni ugovori sa jednim brojem zemalja koji regulišu pitanje sticanja nekretnina državljana jedne države u drugoj državi, a što predstavlja tzv. ugovornu uzajamnost (reciprocitet) između Republike Srbije i države iz koje dolazi strani kupac, prvi i osnovni uslov koji je neophodan da bi stranac mogao da postane vlasnik nekretnine u našoj zemlji.
„Kada stranac kupuje nekretninu, ukoliko ne zna da čita i piše na srpskom jeziku, potrebno je da se angažuje prevodilac (ovlašćeni sudski tumač) koji poznaje jezik kupca, kao i da se pored toga angažuju još dva svedoka, potpuno poslovno sposobna i punoletna lica, koja poznaju i srpski, ali i strani jezik kupca. U vezi samih troškova overe ugovora, oni su isti kao i da ugovore overavaju sprski državljani, sem što se za dodatno potpisana lica (prevodioca i dva svedoka) plaća taksa od po 1.800 dinara više, po svakom potpisu tih lica“, objašnjava advokat Brane Krunić.