Da li razmišljate o poklanjanju nekretnine ili vas zanima šta da očekujete ako ste na suprotnoj strani, tj. primalac poklona? Ovaj tekst će vam pomoći da razjasnite mnoge nedoumice. Iako se možda čini kao jednostavan dokument, Ugovor o poklonu ima svoje specifičnosti i pravila koja treba poštovati. Advokat Brane Krunić je za 4zida razjasnio sve bitne aspekte ovog ugovora, kao i nedomumice u vezi sa porezom na poklon, jer se mnogi pitaju da li će morati da izdvoje deo poklona za državu.
Iako se retko dešava da određena pravna stvar koja se u praksi često primenjuje, nije regulisana normama Zakona, Ugovor o poklonu je jedan od pravnih poslova koji nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. Međutim, na ovaj ugovor se primenjuju predratni propisi, tačnije Srpski građanski zakonik iz 1844. godine a na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine.
Šta podrazumeva Ugovor o poklonu?
Ova vrsta ugovora čini da jedna ugovorna strana (poklonodavac) predaje, ili se obavezuje da preda, drugoj ugovornoj strani (poklonoprimcu) svojinu određenu stvar, ili se obavezuje da će preneti neko drugo pravo, nekakvu korist na teret svoje imovine, ali bez naknade. Dakle, ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao a najčešće čini jednostrano obavezan ugovor i dobročin pravni posao, jer stvara obavezu samo za jednu stranu.
Ugovorom o poklonu, koji je formalan ugovor, mogu se prenositi stvari i prava, u pismenoj ili realnoj formi. Kada se ugovorom o poklonu prenose nepokretnosti, tada ugovor o poklonu mora imati isključivo pisanu formu, i mora se overiti kod javnog beležnika. Sticanje prava svojine nastaje danom upisa u katastar nepokretnosti.
U slučaju poklona pokretnih stvari, ugovor mora imati realnu formu odnosno za njegov nastanak je neophodna predaja određene stvari, pa se smatra da nije ni nastao dok stvar nije predata.
Koji elementi čine Ugovor o poklonu?
Da bi jedan ugovor bio punovažan, on mora imati svoje bitne elemente, a to su u ovom slučaju predmet poklona i namera da se poklon učini prema trećem licu. Namera pretpostavlja svest da se iz dobročinstva prenese na drugog pravo svojine ili neko drugo pravo bez naknade. Besteretnost takođe predstavlja bitan elemenat ugovora o poklonu. Namera da se poklon učini može biti zasnovana na različitim motivima (najčešće se u praksi dešava da roditelji žele svojoj deci da ostave određene nepokretnosti i slično). Poklonodavac kao ugovorna strana mora biti potpuno poslovno sposobno lice, što postaje sa navršenih 18 godina života. Međutim, druga ugovorna strana, poklonoprimac, može biti i poslovno nesposobno lice.
Koje vrste Ugovora o poklonu postoje?
Postoje različite vrste ugovora o poklonu.
Poklon sa nalogom ili određenim teretom – kojim poklonodavac stiče pravo raskida ugovora ukoliko poklonodavac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica po njegovom nalogu;
Uzajamni poklon – gde stranke njegovo dejstvo uslovljavaju zaključenjem drugog ugovora o poklonu;
Nagradni poklon – kod koga je namera poklanjanja zasnovana na određenoj radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca (kao vid određene nagrade) i druge vrste.
Porez na poklon – ko plaća i koliko?
Sa poreskog aspekta, porez na poklon je regulisan odredbama Zakona o porezu na imovinu (od člana 14 do 22). Porez na (nasleđe) i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti, kao i prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu, koje poklonoprimci prime na poklon.
Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, digitalnu imovinu, pravo intelektualne svojine i drugo.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća, između ostalog, naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca.
Obveznici koji se, u odnosu na poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%. Obveznici koji se, u odnosu na poklonodavca nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%. Međutim, ono što se u praksi često dešava (prodaja pravnog lica – udela u DOO i slično) je da se od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima poklon udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.
Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ. Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom overe izjave ili zaključenja drugog akta po osnovu koga se imovina prenosi bez naknade, a ako nije zaključen u pisanoj formi – danom prijema poklona.
Raskid Ugovora o poklonu
Poklon se prima od strane poklonoprimca sa posebnom zahvalnošću, međutim ugovor može biti raskinut usled njegove nezahvalnosti. Za raskid poklona, bitno je da nezahvalnost bude gruba (npr. kada poklonoprimac učini krivično delo prema poklonodavcu ili se teže ogreši na neku drugu moralnu obavezu – ne vodi računa o roditelju kao poklonodavcu i slično).
Ugovor o poklonu, kada su u pitanju nepokretnosti, može biti raskinut ili sporazumom ili sudskim putem. U smislu poklona nepokretnosti, mora se imati u vidu i nužni deo ostalih zakonskih naslednika. Naslednici kojima je nužni deo povređen, time što je poklon izvršen prema npr. prijatelju a ne detetu ili supruzi, mogu podneti tužbe protiv poklonoprimca. Nužni nasledni deo predstavlja najčešće polovinu zakonskog dela, pa treba biti pažljiv da se ugovorima o poklonu ne povredi ovo pravo.
Psihološko veštačenje i lekarsko uverenje pre zaključenja Ugovora
Pre zaključenja samog Ugovora o poklonu, advokati posebno savetuju da starija lica urade psihološko i neuropsihijatrijsko veštačenje. Ovim veštačenjem i lekarskim uverenjem bi se obezbedila garancija da su poklonodavci u momentu iskazivanja svoje volje bili zdravstveno potpuno poslovno sposobni, kako kasnije ugovor o poklonu ne bi bio predmet sudskog osporavanja da je učinjen od strane lica koje nije moglo ispravno rasuđivati.
Budući da postoje i mnoge druge pojedinosti u vezi sa ovom vrstom ugovora kao i životne okolnosti koje možda moraju biti opisane samim ugovorom, savet je da se prilikom sačinjavanja Ugovora o poklonu uvek obratite advokatu.