У ери бројних еколошких изазова и климатских промена, индустрија некретнина постаје кључни играч у обликовању одрживе будућности. Праксе зелене градње, подржане иновативним иницијативама као што су енергетски пасоши диктирају начин на који се пројектују зграде. Инвеститори у Србији показују све већу заинтересованост за зелену градњу.
Истражили смо за вас шта су енергетски пасоши, да ли су обавезни, које су финансијске предности одрживе градње и какав конкретан утицај имају на животну средину и квалитет живота.
Шта су енергетски пасоши?
Енергетски пасоши су документи који пружају информације о енергетској ефикасности једне зграде или стамбене јединице. Дакле, они дају процену потрошње енергије и емисије угљен-диоксида и идентификују потенцијал за енергетску уштеду. Интеграцијом различитих сертификата и стандарда, као што су ЛЕЕД и БРЕЕАМ ови пасоши пружају потенцијалним купцима увид у еколошке акредитиве некретнине.
Информације о термичкој изолацији, ефикасности грејања и хлађења, коришћењу обновљивих извора енергије, вентилацији, осветљењу и другим факторима који утичу на енергетску ефикасност садржани су у овом документу.
Да ли су обавезни и ко их издаје?
Иако је енергетски пасош обавезан од 2009. године приликом добијања употребне дозволе за нове зграде, убудуће ће, без обзира на старост, све зграде морати да добију овај документ.
Енергетске пасоше издају искључиво организације овлашчене од стране Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије. Овај документ је неопходан за добијање употребне дозволе у фази техничког пријема зграде.
Раст броја сертификованих зграда
Како пише портал Блоомберг Адриа подаци о сертификованим зеленим зградама у Србији показују да је прва зграда регистрована за сертификацију 2010. године по систему ЛЕЕД, док је први зелени сертификат у Београду по систему БРЕЕАМ издат 2013. године. Од тада се уочава константан раст броја сертификованих зграда, тако да их данас има између 40 и 50.
До пре неколико година, већина ових зграда је била лоцирана у оквиру пројеката на Новом Београду. Међутим, све више је оваквих пројеката и у другим градовима. Узмимо за пример Нови Сад који је у експанзији свог инфраструктурног развоја. Овај град ће у наредном периоду имати све већи број објеката који иду на сертификацију.
Један од њих је и хотелско-пословни комплекс „Тринитy Парк“ који је пројектован у складу са ЛЕЕД стандардима. То значи да је пројекат регистрован и да је циљ да постигне ЛЕЕД сертификат на крају изградње. Комплекс ће користити обновљиве изворе енергије за хлађење и грејање објекта, кишницу за заливање, Царбон фрее-систем. Инвеститор овог пројекта је новосадска компанија „Инобачка“ Д.О.О. која је препознатљива по томе што улаже велике ресурсе у очување животне средине и историјског наслеђа Новог Сада.
Финансијске предности зелене градње
Енергетски пасоши имају значајне финансијске бенефите јер омогућавају смањење трошкова енергије кроз ефикасније коришћење ресурса.
Блоомберг Адриа анализа показује да у зависности од врсте сертификата (ЛЕЕД сребрни, златни или платинасти) долази до значајних уштеда. Тако на пример, потрошња воде може бити смањена од 11 до 40 одсто, енергије од 25 до 50 одсто док са друге стране вредност некретине са сертификацијом расте од 7 до 18 одсто, а приходи од закупа могу бити већи од 5 до 12 одсто.
Међутим, сертификација зелених зграда подразумева и одређене трошкове. У просеку, изградња зелене зграде коштаће два одсто више, али ће инвеститору донети од 14 до 19 одсто.
Зелени стамбени кредит wин-wин ситуација
Већина банака нуди и финансијске подстицаје у виду кредита за енергетску ефикасност. Зелени стамбени кредити често нуде повољније услове у поређењу са традиционалним кредитима. Каматне стопе могу бити ниже, а рокови отплате флексибилнији.
Намена тих кредита је постављање нових прозора, врата, расвете, котлова на биомасу или гас, изолација крова, инсталација соларних панела и соларних грејача воде.
Укратко, зелени стамбени кредит представљају wин-wин ситуацију, пружајући финансијске бенефите власницима станова, повећавајући вредност некретнине, и смањујући негативни утицај на животну средину.
Будућност одрживог живота у некретнинама
Избор грађевинског материјала, енергетска ефикасна столарија и друга опрема доприносе уштеди и одржавању месечне потрошње енергије на ниском нивоу. Интеграција зелених површина, вртова на крововима и одрживог пејзажног уређења побољшава биодиверзитет. Индустрија некретнина може значајно да смањи емисије гасова стаклене баште, минимизира исцрпљивање ресурса и допринесе одрживој будућности.
Срећом, све је више инвеститора који планирају и пројектују поштујући ове принципе зелене градње. Тако на пример, Инвеститор ПРОНИX из Новог Сада води рачуна о сертификацији и о томе да у објектима буде 25 одсто зелених површина, паркова и игралишта за децу, зелене површине постављају изнад поѕемних гаража, планирају постављање брзих пуњача за електричне аутомобиле и на тај начин доприносе заштити животне средине истовремено побољшавајући квалитет живота будућих станара.
Нека нас енергетски пасоши воде на пут
Енергетски пасоши промовишу зелену градњу, смањење енергетске потрошње и заштиту животне средине, а истовремено пружају финансијске и квалитативне бенефите за власнике или кориснике зграда. Зато, нека нас енергетски пасоши воде на пут а правац нека нам буде одржива будућност.