U eri brojnih ekoloških izazova i klimatskih promena, industrija nekretnina postaje ključni igrač u oblikovanju održive budućnosti. Prakse zelene gradnje, podržane inovativnim inicijativama kao što su energetski pasoši diktiraju način na koji se projektuju zgrade. Investitori u Srbiji pokazuju sve veću zainteresovanost za zelenu gradnju.
Istražili smo za vas šta su energetski pasoši, da li su obavezni, koje su finansijske prednosti održive gradnje i kakav konkretan uticaj imaju na životnu sredinu i kvalitet života.
Šta su energetski pasoši?
Energetski pasoši su dokumenti koji pružaju informacije o energetskoj efikasnosti jedne zgrade ili stambene jedinice. Dakle, oni daju procenu potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida i identifikuju potencijal za energetsku uštedu. Integracijom različitih sertifikata i standarda, kao što su LEED i BREEAM ovi pasoši pružaju potencijalnim kupcima uvid u ekološke akreditive nekretnine.
Informacije o termičkoj izolaciji, efikasnosti grejanja i hlađenja, korišćenju obnovljivih izvora energije, ventilaciji, osvetljenju i drugim faktorima koji utiču na energetsku efikasnost sadržani su u ovom dokumentu.
Da li su obavezni i ko ih izdaje?
Iako je energetski pasoš obavezan od 2009. godine prilikom dobijanja upotrebne dozvole za nove zgrade, ubuduće će, bez obzira na starost, sve zgrade morati da dobiju ovaj dokument.
Energetske pasoše izdaju isključivo organizacije ovlaščene od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Ovaj dokument je neophodan za dobijanje upotrebne dozvole u fazi tehničkog prijema zgrade.
Rast broja sertifikovanih zgrada
Kako piše portal Bloomberg Adria podaci o sertifikovanim zelenim zgradama u Srbiji pokazuju da je prva zgrada registrovana za sertifikaciju 2010. godine po sistemu LEED, dok je prvi zeleni sertifikat u Beogradu po sistemu BREEAM izdat 2013. godine. Od tada se uočava konstantan rast broja sertifikovanih zgrada, tako da ih danas ima između 40 i 50.
Do pre nekoliko godina, većina ovih zgrada je bila locirana u okviru projekata na Novom Beogradu. Međutim, sve više je ovakvih projekata i u drugim gradovima. Uzmimo za primer Novi Sad koji je u ekspanziji svog infrastrukturnog razvoja. Ovaj grad će u narednom periodu imati sve veći broj objekata koji idu na sertifikaciju.
Jedan od njih je i hotelsko-poslovni kompleks „Trinity Park“ koji je projektovan u skladu sa LEED standardima. To znači da je projekat registrovan i da je cilj da postigne LEED sertifikat na kraju izgradnje. Kompleks će koristiti obnovljive izvore energije za hlađenje i grejanje objekta, kišnicu za zalivanje, Carbon free-sistem. Investitor ovog projekta je novosadska kompanija „Inobačka“ D.O.O. koja je prepoznatljiva po tome što ulaže velike resurse u očuvanje životne sredine i istorijskog nasleđa Novog Sada.
Finansijske prednosti zelene gradnje
Energetski pasoši imaju značajne finansijske benefite jer omogućavaju smanjenje troškova energije kroz efikasnije korišćenje resursa.
Bloomberg Adria analiza pokazuje da u zavisnosti od vrste sertifikata (LEED srebrni, zlatni ili platinasti) dolazi do značajnih ušteda. Tako na primer, potrošnja vode može biti smanjena od 11 do 40 odsto, energije od 25 do 50 odsto dok sa druge strane vrednost nekretine sa sertifikacijom raste od 7 do 18 odsto, a prihodi od zakupa mogu biti veći od 5 do 12 odsto.
Međutim, sertifikacija zelenih zgrada podrazumeva i određene troškove. U proseku, izgradnja zelene zgrade koštaće dva odsto više, ali će investitoru doneti od 14 do 19 odsto.
Zeleni stambeni kredit win-win situacija
Većina banaka nudi i finansijske podsticaje u vidu kredita za energetsku efikasnost. Zeleni stambeni krediti često nude povoljnije uslove u poređenju sa tradicionalnim kreditima. Kamatne stope mogu biti niže, a rokovi otplate fleksibilniji.
Namena tih kredita je postavljanje novih prozora, vrata, rasvete, kotlova na biomasu ili gas, izolacija krova, instalacija solarnih panela i solarnih grejača vode.
Ukratko, zeleni stambeni kredit predstavljaju win-win situaciju, pružajući finansijske benefite vlasnicima stanova, povećavajući vrednost nekretnine, i smanjujući negativni uticaj na životnu sredinu.
Budućnost održivog života u nekretninama
Izbor građevinskog materijala, energetska efikasna stolarija i druga oprema doprinose uštedi i održavanju mesečne potrošnje energije na niskom nivou. Integracija zelenih površina, vrtova na krovovima i održivog pejzažnog uređenja poboljšava biodiverzitet. Industrija nekretnina može značajno da smanji emisije gasova staklene bašte, minimizira iscrpljivanje resursa i doprinese održivoj budućnosti.
Srećom, sve je više investitora koji planiraju i projektuju poštujući ove principe zelene gradnje. Tako na primer, Investitor PRONIX iz Novog Sada vodi računa o sertifikaciji i o tome da u objektima bude 25 odsto zelenih površina, parkova i igrališta za decu, zelene površine postavljaju iznad podzemnih garaža, planiraju postavljanje brzih punjača za električne automobile i na taj način doprinose zaštiti životne sredine istovremeno poboljšavajući kvalitet života budućih stanara.
Neka nas energetski pasoši vode na put
Energetski pasoši promovišu zelenu gradnju, smanjenje energetske potrošnje i zaštitu životne sredine, a istovremeno pružaju finansijske i kvalitativne benefite za vlasnike ili korisnike zgrada. Zato, neka nas energetski pasoši vode na put a pravac neka nam bude održiva budućnost.