Zeleni krovovi su krovne konstrukcije koje su prekrivene vegetacijom, jednostavnije rečeno radi se o vrtu na krovu ili krovnoj terasi.
Zelenilo u stambenoj zgradi nije nemoguće, jer zeleni krovovi omogućavaju da u srcu grada imate svoju oazu prirode, u kojoj možete da uživate kako leti tako i zimi.
Prednost zelenih krovova
Zeleni krovovi nude niz ekoloških prednosti. Traju duže od standardnog proizvodeći uz to dodatne uštede smanjenjem troškova za odvođenje padavinskih voda, i smanjuju potrošnju energije. Osim što povećavaju estetesku vrednost objekta kao i vrednost nekretnine, ovi krovovi smanjuju i nivo buke, koji je jedan od vodećih problema urbanog stanovanja. Procenjuje se da zeleni krov može da redukuje spoljni zvuk 50 decibela. To je ekvivalent buci koju stvara npr. glasni razgovor više osoba, koji kad pokušavate da zaspite i te kako smeta.
Koliko će se novca uštedeti za rashladne sisteme leti i grejne sisteme zimi, zavisi od klime, veličine zgrade i tipa zelenog krova, ali svako snižavanje temperature za 0,5 stepeni može redukovati količinu električne energije za 8%. Ako uzmemo u obzir da ovi krovovi traju i po 20 godina, jasno je da su uštede novca za račune znatne.
Ovakvi krovovi su odlična termička izolacija objekta, zadržavaju toplotu zimi, a hlade leti. Beton tokom letnjih meseci dostiže temeraturu i do neverovatnih 70 stepeni, dok trava na krovu obezbeđuje da temperatura ne prelazi 30 celzijusa. Pomoću zelenih krovova apsorbuju se negativna zračenja gde se samim tim utiče na poboljšanje mikroklime. Zeleni krovovi upijaju štetne uticaje izduvnih gasova, jer biljke utiču na smanjenje zagađivača iz vazduha tako što filtriraju štetne gasove. Sunčeva energija se koristi na najracionalniji način, pa više zelenila donosi i manje račune za grejanje, odnosno hlađenje stanova. Još jedna bitna prednost ovog krova je zaštita od požara. U odnosu na konvencionalne krovove, zeleni su manje zapaljivi i kao takvi mogu da pružaju zaštitu od požara. Ovo je važna prednost jer npr. u Novom Sadu ima 473 objekta sa ravnim krovom, sa kojih se sliva kišnica ili otopljeni sneg u stanove, preteći da izazove požar na instalacijama.
Zelene oaze imaju pozitivan uticaj na psihu čoveka. Istraživanja su pokazala da ljudi koji rade u ozelenjenim prostorijama imaju 12% veću produktivnost od onih koji su isti posao obavljali u prostorijama bez biljaka. Zeleni krovovi služe i kao stanište za insekte i male ptice koje u sve naseljenijim gradovima lagano gube svoje mesto za život. U velikim gradovima poput Beograda vrapci su sve ređa pojava iako su nekad bili simbol grada.
Zeleni krov – uradi sam
U Novom Sadu trenutno postoje dve nove zgrade koje imaju zelene krovove, mada su u izgradnji još nekoliko njih u čijim planovima je i zeleni krov. Nekada je u gradu bilo 39 kvadratnih metara zelenila po stanovniku, a danas zelenilo zauzima samo pet i po metara po stanovniku. Jedan od načina da prirodi vratimo ono što smo joj uzeli jeste izgradnja zelenih krovova. Iako su ovi krovovi u Srbiji tek u začetku, npr. statistika u Nemačkoj pokazuje da stanari koji žive u zgradama sa zelenim krovovima plaćaju račune skoro dvostruko manje od ostalih.
Ne morate da kupite nov stan da biste uživali u prirodnoj oazi, već ga možete postaviti sami, odnosno angažovati jednu od kompanija koja se bave ozelenjavanjem krovova i terasa. Zelenilo se može postaviti kako na ravne tako i na zakrivljene krovove. Postoje dva tipa krovnih vrtova: ekstenzivni (zeleni krov) i intenzivni (krovni vrt). Da bismo ispitali mogućnosti konstrukcije moramo znati njenu nosivost i nagib. Od nosivosti krovne konstrukcije zavisi i tip ozelenjavanja krovne površine. Ekstenzivni zeleni krovovi su u znatnoj meri lakši od intenzivnih, ali vam preporučujemo da za ovaj posao angažujete stručnjake.
Ekstenzivni zeleni krovovi mogu biti ravni i kosi u zavisnosti od krovne konstrukcije na koju se postavljaju. Osnovna karakteristika ovog tipa ozelenjavanja krovova je ta da se zasnivaju od biljnih vrsta koje imaju mali korenov sistem i koje lako podnose sušu. Prednost ekstenzivnih zelenih krovova ogleda se u tome što se mogu instalirati gotovo na sve krovne kosntrukcije, bilo kog objekta jer imaju malu specifičnu težinu, i shodno tome ne zahtevaju gotovo nikakvo održavanje. Debljina sloja potrebnog za ekstenzivne zelene krovove iznosi od 7 do 12 cm, dok površinska masa opterećenja iznosi oko 150kg/m2 bez biljaka.
Intezivni zeleni krov je sistem ozelenjavanja krovova koji podrazumeva formiranje sveukupne oaze krovnog vrta čije je korišćenje intezivno i neograničeno. Debljina sloja intezivnog zelenog krova može biti i do 80 cm a površinska masa opterećenja iznosi oko 1200 kg/m² bez biljaka. Intezivni zeleni krovovi zahtevaju i instalaciju irigacionih i drenažnih sistema. Odabir biljnih vrsta je širok i odnosi se gotovo na sve biljne vrste koje biste zasadili i u vašem dvorištu, od travnjaka, žbunastih vrsta pa i razne vrste drveća.
Zeleni krov podrazumeva tanak sloj zemljišta i otporne biljke sa malim ili gotovo nikakvim merama održavanja, sa ograničenjem u izboru biljaka.
Krovni vrt zahteva deblje slojeve zemljišta, širi spektar izbora biljaka i intenzivno održavanje, pri čemu se mora voditi računa o ograničenjima vezanim za nosivost objekta. Važno je naglasiti da zeleni krov ne zahteva građevinske dozvole, a montažu treba početi u roku od 24 časa od isporuke da vegetacijski pokrivači ne bi propali. Zeleni krov treba montirati na temperaturi iznad nule i kada je lep dan bez vetra.
Potrebno je da kupite:
- vodootporne membrane,
- barijere koje regulišu rast korena,
- sistem za odvodnjavanje i filtriranje
- biljke,
- makaze, zakrivljeni sekač, radnu odeću i metlu.
Održavanje
- Đubrite vegetaciju đubrivom jednom ili dvaput godišnje.
Osnovni uslovi koje treba da ispuni vegetacija na krovu su:
- da obezbedi dobru pokrovnost i vezivanje tla,
- da ima sposobnost samoobnavljanja – da vremenom popuni delove ogolele od suše,
- da preživi ekstremna temperaturna kolebanja uz pretpostavku najjačih mrazeva i suše.
Najvažnije za bilo koju vrstu zelenog krova, da se pre svega izrađuje od kvalitetnih i sertifikovanih materijala i da se prilikom projektovanja, a kasnije i izrade, poštuju standardi za zelene krovove.
Srpski standardi još uvek nisu propisani, ali kao najpouzdaniji i međunarodno priznati su FLL Nemački standardi od kojih ne bi trebalo odstupati. Svako odstupanje u fazi projektovanja kao i neadekvatno izvođenje radova na izradi zelenog krova povećava rizike koji mogu da se dese u kratkom vremenskom periodu. Nepravilno projektovan i izveden deo objekta kao što je zeleni krov može da izazove probleme na samom objektu: prokišnjavanja, prodor korenja, vlagu, pa čak i urušavanje krova. Iz tog razloga, ovako ozbiljne projekte treba prepustiti stručnim licima kako bi ovakva vrsta investicije bila sigurna, a objekat neugrožen.
Bašta na krovu
Iako Fruška gora ili Avala nisu daleko od grada, trka za poslom često ne ostavlja vremena ni za kratak beg od gradske vreve. Zeleni krov pruža dodatni prostor za boravak u prirodi, a može se koristiti i kao bašta u kojoj ćete posaditi cveće, ali i uzgajati jestive biljke. Takođe, prirodna oaza može da vam koristi i kao lični rekreativni centar, trim staza, čak i mesto na kojem sa prijateljima možete igrati mini golf. Svesni smo i da većina stambenih objekata nema parkove u kojima bi se vaša deca igrala, pa zeleni krov može biti pravi mali raj u kojem će se vaša deca bezbedno odrastati.
Kako vam zvuči to da na prostranoj terasi leti postavite ležaljke, pozovete prijatelje, upalite električni roštilj i daleko od očiju radoznalaca imate svoj savršeni dan u prirodi, ali tu, odmah pored vašeg stana?
Zeleni krovovi nisu više privilegija bogatih, jer danas većina investitora za svoje kupce pravi i zelene krovove koji su odgovor na izazove savremenog stanovanja, i neizbežnog betona koji donosi život u velikim gradovima. Cena postavljanja zelenog krova varira ali ide od 50 do 150 evra po metru kvadratnom. Iako cena nije niska, ovo bi trebalo da bude investicija a ne trošak, jer će se zeleni krov sam isplatiti kroz smanjene račune za grejanje i hlađenje.